Skromnost, posvećenost cilju kao i puno, puno rada ključni su uslovi da biste uspjeli realizovati neku svoju životnu odluku. Naravno, ima tu još faktora, kao što su trenutne okolnosti, ali je ipak najbitnije da se ispune prva tri uslova.
Baš kao i pojedinac i svako društvo, državna zajednica mora da se pridržava ovih principa ukoliko želi da ispuni određeni cilj, prvenstveno ekonomski. Politika odnosno vlast, nacionalna ili državna, je ta koja mora da bude skromna, posvećena i predana da bi realizovala svoje ciljeve. Ovo se može iščitati i iz izjave Janeza Potočnika, komesara Evropske unije za ekologiju, koji je aktivno učestvovao u procesu pregovaranja Slovenije s Briselom.
"Evropljani nisu puno znali o Sloveniji, brkali su nas sa Slovačkom ili Slavonijom, sjenke bivše Jugoslavije i rata u njoj bile su iznad nas, ali mi smo obilazili sve glavne gradove u Evropi u ponavljali da smo spremni za EU. Sve smo morali da ubijedimo da smo spremni", kaže Potočnik.
U njegovoj izjavi krije se odgovor zašto je BiH još toliko udaljena od Evropske unije. Svakim danom iz nje se šalje sasvim suprotna poruka da nismo apsolutno spremni niti se bilo šta konkretnije radi da bi se pokazalo bar malo da se nešto planira uraditi. Postoje samo izjave političara, lidera stranaka ili zvaničnih fukcionera o opredijeljenosti za evropski put. Tu počinje i završava sva priča. I tako mjesecima, godinama, od izbora do izbora.
Još jedna stvar se može izvući iz Potočnikove izjave kao bitna kada je u pitanju proces pridruživanja, a to je da su Slovenci morali "ubijediti druge da su spremni da im se pridruže". To ubjeđivanje je potrebno jer Evropa danas kakva je može bez nas, ali pitanje je veliko možemo li mi bez nje.
Šta nam ostaje kao alternativa, šta to ostavljamo našoj djeci, mladima, kakvo uređeno društvo i kakvu perspektivu? Velika većina odgovor osjeća u svakodnevnom životu.
Danas u BiH kod političkih elita prevladava stav da smo u suštini mi ti koji smo potrebni Evropi, da nas ona hoće zbog sebe, zbog naših prirodnih resursa i da ma kako se mi, u stvari naša politika, odnosili prema tome, jednog dana ćemo biti "prisiljeni" biti dio te Evrope.
Politička stranka koja skromnost, posvećenost i rad počne promovisati kroz vlast ima šansu da narednih godina sa sličnim opcijama u BiH okrene priču s negativne u pozitivnu stranu. Sve ostalo je začarana vrteška koja se vrti bez cilja, povoda i smisla
Što je potpuno pogrešno. Niti je BiH toliko bitna za Evropu niti će ona nešto pretjerano izgubiti ako za još pet, deset ili više godina bilo šta uradi u tom procesu. Ekonomski gledano, predgrađe Londona je življe i produktivnije od naše čitave države. Takođe, i brojnije. Ma nismo bitni već smo gubitnici, mi obični građani i naša djeca, jer smo izolovani, nismo aktivni dio savremenih procesa, neravnopravni smo u putovanju, biznisu, školovanju... U svemu onom što danas čini normalan život.
Fascinantan je podatak koji su nedavno objavili mediji, tačnije nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, da više od 2,5 miliona stanovnika BiH nema pasoš. Nikakav - ni onaj stari niti ovaj novi biometrijski. Nije im ni trebao jer više od polovine građana ove zemlje nigdje i ne putuje. A, velika većina ovog drugog dijela, s pasošima, ide trbuhom za kruhom. Jedni u regiji, a drugi još dalje.
On govori da smo siromašno, baš siromašno društvo, kojim vladaju političke elite zatvorene u neke svoje okvire, definisane nekim svojim internim interesima i koje nemaju puno osjećaja, dodira s potrebama naroda.
Vlasti uglavnom rade kampanjski, od slučaja do slučaja, bez nekog vidljivog i realno ostvarivog cilja. Prioritete su stavili na sasvim drugo mjesto, a život su prepustili stihiji i pokušavaju riješiti samo probleme koji se otvaraju iz dana u dan. A njih je sve više i više.
Zato mladi i hoće da pobjegnu iz takovog društva jer im ne nudi perspektivu. Tačnije, oni je ne vide, osjećaju se zatvoreno, izolovano i bespomoćno da bilo šta konretno promijene. Oni hoće da budu dio evropske priče, a to im je sada uskraćeno.
Ispravna, odgovorna i jedina moguća nacionalna, državotvorna politika morala bi osjećati to nezadovoljstvo i prema njemu se prilagođavati, objediniti u sebi veliki dio resursa koji su nam još na raspolaganju, a ključni su mladi obrazovani ljudi.
Politička stranka koja to prepozna, koja skromnost, posvećenost i rad počne promovisati kroz institucije, kroz vlast, ima šansu da narednih godina sa sličnim opcijama u BiH okrene priču s negativne u pozitivnu stranu. Sve ostalo je začarana vrteška koja se vrti bez cilja, povoda i smisla.
Nema komentara:
Objavi komentar